Ђачки кутак
Крв живот значи
Моја мама има смеђе очи које би могле да отопе санте леда и косу која има боју најлепшег кестена.
Када сам била мала,моји мама и тата усвојили су ме, и то као девојчицу са три године. Само што сам напунила
седам година, а моја мама се разболела. Кренула је редовно на дијализу. Нисам разумела ту реч, али сам много
плакала. Данима и недељама била сам неутешна.
Желела сам да помогнем, а нисам знала како. Почела сам да учим да кувам,перем и чистим. Када би се мама
враћала са терапије, узела бих њену торбу и пољубила је. Како се сетим тога, сузе ми потекну као мали поточићи.
Зашто.... Волим своју мајку, јер је постала моја мама. Као да сам јој рођено дете, и ја бих све учинила за њу. Треба
јој бубрег и дала бих јој свој, само да оздрави.Треба јој трансфузија и волела бих да може примити моју крв! Ако треба,
и срце бих јој дала, јер је она учинила за мене, малу са три године, највише што је могла.
Иако ми није мајка по крви, научила ме је добротом својом да скупље благо од маме не постоји.Рекли су да сам још
мала да бих постала давалац крви. Једва чекам да порастем,јер бих волела да једном моја крв спасе живот нечије мајке.
Наташа Мешић, ученица петог разреда.
Када сам била мала,моји мама и тата усвојили су ме, и то као девојчицу са три године. Само што сам напунила
седам година, а моја мама се разболела. Кренула је редовно на дијализу. Нисам разумела ту реч, али сам много
плакала. Данима и недељама била сам неутешна.
Желела сам да помогнем, а нисам знала како. Почела сам да учим да кувам,перем и чистим. Када би се мама
враћала са терапије, узела бих њену торбу и пољубила је. Како се сетим тога, сузе ми потекну као мали поточићи.
Зашто.... Волим своју мајку, јер је постала моја мама. Као да сам јој рођено дете, и ја бих све учинила за њу. Треба
јој бубрег и дала бих јој свој, само да оздрави.Треба јој трансфузија и волела бих да може примити моју крв! Ако треба,
и срце бих јој дала, јер је она учинила за мене, малу са три године, највише што је могла.
Иако ми није мајка по крви, научила ме је добротом својом да скупље благо од маме не постоји.Рекли су да сам још
мала да бих постала давалац крви. Једва чекам да порастем,јер бих волела да једном моја крв спасе живот нечије мајке.
Наташа Мешић, ученица петог разреда.
Трагом науке
Сетимо ли се само наших предака који су живели у пећинама, јели сирову храну и ловили
примитивним оружјем,осетимо задовољство што живимо у 21.веку.
Научна достигнућа у многоме су нам олакшала живот. Проналасци точка, па аутомобила,примитивним оружјем,осетимо задовољство што живимо у 21.веку.
бродова,авиона дали су нам могућност да обиђемо цео свет. Замислите живот без струје?!
То би значило живети без телевизије, интернета и осталих уређаја у домаћинству. Живот би нам
био сиромашнији и тежи. Захваљујући великим умовима као што су Тесла,Едисон, Бел, Сименс и
многи други, ми данас уживамо у благодатима њихових генијалних изума.
Људи су, захваљујући дометима науке, освојили и свемир. Шта још можемо очекивати!
Каква су то научна достигнућа која нас чекају у будућности! Шта ли ће нам омогућити научници
нашег времена ?!
Остаје нам да чекамо и радујемо се свим новим стремљењима неких нових Тесли. А шта ће
нам њихови проналасци донети....Видећемо !
Борислав Цветковић VIII1