Свети Сава

Свети Сава ђаке чува
и за њих се Богу моли, 
да постану добри људи, 
да их ништа не заболи!

Сваки ђак му данас кличе
и о њему песме пева, 
свако дете сада виче: 
Ја незнању одолевам!

Учитељ је први био, 
хтео је да знањем влада. 
Престо он је одбацио
да би на њем' био сада! 

                                                                      Ивана Радовановић VI-1


 

 

 

Да видиш чуда
 

Чуда се дешавају свуда и стално, међутим ми их већ дуго не примећујемо.
Свет никада неће стати, птице ће заувек поносно летети док гледају природу око себе.
Зашто онда ми не бисмо мало обратили пажњу шта се то занимљиво дешава око нас?
Нико се никада не сети да седне испод оног дрвета које свакодневно само гледа кроз прозор.
И тамо ћеш сигурно угледати многе занимљиве ствари на које досад само ниси обратио пажњу.
Погледај то лишће око себе, које се прелива из боје у боју дајући дрвету јесењи чар. Као из бајке!
Чак и у најобичнијој трави можеш приметити ситне мраве који се тако труде да сакупе храну.
Одушевићеш се када ти неко коначно отвори очи и кад угледаш свет из потпуно другачијег угла.
Видиш – разна чуда се дешавају и живот ти никада неће досадити ако само мало обратиш пажњу на њега. 

                                                            Нина Ракић VI-1





Крв живот значи
 

       Моја мама има смеђе очи које би могле да отопе санте леда и косу која има боју најлепшег кестена.
     Када сам била мала,моји мама и тата усвојили су ме, и то као девојчицу са три године. Само што сам напунила
седам година, а моја мама се разболела. Кренула је редовно на дијализу. Нисам разумела ту реч, али сам много
плакала. Данима и недељама била сам неутешна.

     Желела сам да помогнем, а нисам знала како. Почела сам да учим да кувам,перем и чистим. Када би се мама

враћала са терапије, узела бих њену торбу и пољубила је. Како се сетим тога, сузе ми потекну као мали поточићи.
Зашто.... Волим своју мајку, јер је постала моја мама. Као да сам јој рођено дете, и ја бих све учинила за њу. Треба
јој бубрег и дала бих јој свој, само да оздрави.Треба јој трансфузија и волела бих да може примити моју крв! Ако треба,
и срце бих јој дала, јер је она учинила за мене, малу са три године, највише што је могла.
      Иако ми није мајка по крви, научила ме је добротом својом да скупље благо од маме не постоји.Рекли су да сам још
мала да бих постала давалац крви. Једва чекам да порастем, јер бих волела да једном моја крв спасе живот нечије мајке.
 

                               Наташа Мешић, ученица петог разреда.

 

 

 

Трагом науке

 

            Сетимо ли се само наших предака који су живели у пећинама, јели сирову храну и ловили
  примитивним оружјем,осетимо задовољство што живимо у 21.веку.

             Научна достигнућа у многоме су нам олакшала живот. Проналасци точка, па аутомобила,
  бродова,авиона дали су  нам могућност да обиђемо цео свет. Замислите живот без струје?!
  То би значило живети без телевизије, интернета и осталих уређаја у домаћинству. Живот би нам
  био сиромашнији и тежи. Захваљујући великим умовима као што су Тесла,Едисон, Бел, Сименс и 
многи други, ми данас уживамо у благодатима њихових генијалних изума.
             Људи су, захваљујући дометима науке, освојили и свемир. Шта још можемо очекивати!
   Каква су то научна достигнућа која нас чекају у будућности! Шта ли ће нам омогућити научници
   нашег времена ?!
              Остаје нам да чекамо и радујемо се свим новим стремљењима неких нових Тесли. А шта ће
    нам њихови проналасци  донети....Видећемо !